''Мислићу на тебе"
Autor scofield | 1 Mar, 2013
Maло је оних који ти дају повод да их се сећаш чак и онда када одлуче да оду из твог живота. Ретки су они које ћу ја памтити. А тебе? Тебе и да хоћу не могу да заборабим. Одбијам да те преболим, убек се изнова враћам сећањима, нашим данима, вечерима, које смо проводили заједно. Сетим се наше бајке, нашег почетка,оне екскурзије.
Када будеш сазнао колико сам само ноћи провела тако што легнем у кревет и размишљам о теби, срцу нешто неда мира, нешто га стисне онако јако, па се двоуми да ли да буде срећно што се десило или тужно што се завршило... Измами ми онај скупоцен осмех на лице, па се онда понадам да бајка може да се настави, а онда неки глас у мени каже да нећеш доћи. Погледам у нашу слику од оне зимске вечери. Гледајући је мало дуже много тога читам из ње, уближим наша лица, погледам твоје па своје очи,а та искра у њима и онај мој искрен осмех сете ме колико сам те волела,колико сам мисли поклонила теби, колико ти се надала, подсети ме на онај летњи распут када сам схватила шта осећам, па кад премотам филм вратим се у оно "наше" вече, нашу екскурзију, ону дискотеку. Сећаш ли се тог датума, те екскурзије,те песме? Сећаш ли се нашег првог пољубца, тог осећаја? Радили смо оно што је песма говорила, у мислима једна жеља, једна слика.Те вечери погледао си ме у очи,онда пустио моју руку и нежно прстом прешао преко мојих усана,склопио очи и пољубио ме. Тај осећај кад си ме пољубио те вечери... Само сам желела да никада не прође. Чинио си ме срећном сваким својим погледом,а не можеш ни да замислиш колико је твој смех дуго остајао у мојим мислима. Свака песма подсећала ме је на нас, говорила сам често да те волим, али не знам да ли си то осећао,ја дефинитивно јесам. И сваки пут кад смо се додирнули имала сам тај осећај и сваки пут кад би се пољубили могу да се закунем да сам могла да полетим. Ја волим да читам бајке,а ово је бајка где никада не знаш шта те чека на следећој страници, само знаш да што је више читаш у теби се јавља жеља за даљим читањем и откривањем прелепог, посебног односа између ликова. Осећала сам и идаље осећам дрхтај кад ми приђеш,у коленима клецај...Највише ме је привлачио онај твој лудачки сјај у дубоким, плавим очима! Неки би рекли како ниси ништа посебно. Сасвим обичан. Просечан. Има много бољих, лепших. Рекли би превише тога, али није ме брига. Ти си имао све што ми треба. Знао си како да ме насмејеш, како да ме усрећиш, знао си бити подршка и потпора. Увек си био ту. Кад се љутши, кад се смејеш, кад ме загрлиш. Кад си ме гледао у очи, кад си ме држао за руку. И кад се све сабере, једноставно је то. Дефиниција среће стала је у једно име. А био си ми драг јер си увек знао шта ми је потребно, искрен осмех, додир, загрљај, крај тебе све је било боље. Кад ти чујем глас срце јаче почне да лупа, тело и глас ми задрхте, а свака кап крви заигра у телу. Оног лета толико сам те јако желела, а онда кад сам те добила нисам могла да те се заситим, стално сам хтела још, желела више, боље, нисам била свесна колико нам је и без тога лепо. Сбаким почетком нове недеље осећала сам страх, плашила сам се, јер сам желела да заувек останеш ту.Али сами смо одредили крај, није могло даље, није издржало више, мало љубомора, а мало и тај страх донели су ту одлуку уместо мене. Искрено се надам да сам ти дала повод да ме памтиш. Јер ти јесењи и зимски месеци носили су своју причи и поруку, одређивали даљи ток, исписивали странице дневника. Ево опет затичем себе како седим за столом поред лап-топа и слушам музику која ме подсећа на њега, нашу везу и онај последњи плес у новогодишњој ноћи, као и свега онога што се дешавало.
Кад прочиташ ово схватићеш колико си ми значио, колико сам те желела и патила због тебе и твојих речи. "Мислићу на тебе и кад те сви забораве, зваћу твоје име и кад без гласа останем..." Али ја сам само још увек дете које има велику љубав која треба неком да се поклони, ток октобра ја сам је поклонила теби.
Када будеш сазнао колико сам само ноћи провела тако што легнем у кревет и размишљам о теби, срцу нешто неда мира, нешто га стисне онако јако, па се двоуми да ли да буде срећно што се десило или тужно што се завршило... Измами ми онај скупоцен осмех на лице, па се онда понадам да бајка може да се настави, а онда неки глас у мени каже да нећеш доћи. Погледам у нашу слику од оне зимске вечери. Гледајући је мало дуже много тога читам из ње, уближим наша лица, погледам твоје па своје очи,а та искра у њима и онај мој искрен осмех сете ме колико сам те волела,колико сам мисли поклонила теби, колико ти се надала, подсети ме на онај летњи распут када сам схватила шта осећам, па кад премотам филм вратим се у оно "наше" вече, нашу екскурзију, ону дискотеку. Сећаш ли се тог датума, те екскурзије,те песме? Сећаш ли се нашег првог пољубца, тог осећаја? Радили смо оно што је песма говорила, у мислима једна жеља, једна слика.Те вечери погледао си ме у очи,онда пустио моју руку и нежно прстом прешао преко мојих усана,склопио очи и пољубио ме. Тај осећај кад си ме пољубио те вечери... Само сам желела да никада не прође. Чинио си ме срећном сваким својим погледом,а не можеш ни да замислиш колико је твој смех дуго остајао у мојим мислима. Свака песма подсећала ме је на нас, говорила сам често да те волим, али не знам да ли си то осећао,ја дефинитивно јесам. И сваки пут кад смо се додирнули имала сам тај осећај и сваки пут кад би се пољубили могу да се закунем да сам могла да полетим. Ја волим да читам бајке,а ово је бајка где никада не знаш шта те чека на следећој страници, само знаш да што је више читаш у теби се јавља жеља за даљим читањем и откривањем прелепог, посебног односа између ликова. Осећала сам и идаље осећам дрхтај кад ми приђеш,у коленима клецај...Највише ме је привлачио онај твој лудачки сјај у дубоким, плавим очима! Неки би рекли како ниси ништа посебно. Сасвим обичан. Просечан. Има много бољих, лепших. Рекли би превише тога, али није ме брига. Ти си имао све што ми треба. Знао си како да ме насмејеш, како да ме усрећиш, знао си бити подршка и потпора. Увек си био ту. Кад се љутши, кад се смејеш, кад ме загрлиш. Кад си ме гледао у очи, кад си ме држао за руку. И кад се све сабере, једноставно је то. Дефиниција среће стала је у једно име. А био си ми драг јер си увек знао шта ми је потребно, искрен осмех, додир, загрљај, крај тебе све је било боље. Кад ти чујем глас срце јаче почне да лупа, тело и глас ми задрхте, а свака кап крви заигра у телу. Оног лета толико сам те јако желела, а онда кад сам те добила нисам могла да те се заситим, стално сам хтела још, желела више, боље, нисам била свесна колико нам је и без тога лепо. Сбаким почетком нове недеље осећала сам страх, плашила сам се, јер сам желела да заувек останеш ту.Али сами смо одредили крај, није могло даље, није издржало више, мало љубомора, а мало и тај страх донели су ту одлуку уместо мене. Искрено се надам да сам ти дала повод да ме памтиш. Јер ти јесењи и зимски месеци носили су своју причи и поруку, одређивали даљи ток, исписивали странице дневника. Ево опет затичем себе како седим за столом поред лап-топа и слушам музику која ме подсећа на њега, нашу везу и онај последњи плес у новогодишњој ноћи, као и свега онога што се дешавало.
Кад прочиташ ово схватићеш колико си ми значио, колико сам те желела и патила због тебе и твојих речи. "Мислићу на тебе и кад те сви забораве, зваћу твоје име и кад без гласа останем..." Али ја сам само још увек дете које има велику љубав која треба неком да се поклони, ток октобра ја сам је поклонила теби.
Nekad se ne zaboravlja...:)
Autor endzylove am 02 Mar 2013, 13:50